Tokom života svi imamo neke uloge. Uloge koje nas definišu, koje nas guraju napred, koje nam pomažu. Tražimo te uloge dok smo mladji, pa smo i dete, i sestra i drug i učenik. Svaka faza života nam donosi drugačiju ulogu. Dok ne odrastemo i dok se ne pronadjemo. Ili bar mislimo da smo se pronašli…
Ja sam bila prvo unuka. To je prvo čega se sećam. Ljubavi dede i babe, i svoje uloge u tom svetu. Pametna, dobra, najdraža… Čuvana i pažena, ispunjavale su se želje, niko nije smeo da me dira!
Zatim, sestra. Starija sestra. Kako sam obožavala svog mladjeg brata! Pored njega sam i naučila puno o toj bezrezervnoj ljubavi, kad voliš eto tako, bez razumevanja, ali iskreno i duboko.
Nakon toga, pa, drugarica verovatno. Osnovna škola nas uči prijateljstvu. Tada upoznajemo vršnjake i tada stupamo i u dublje odnose sa osobama koje nisu naša primarna porodica. Najbolje drugarice! Prve tajne, prve simpatije…
Ljubavi? Prve zaljubljenosti. Još ne znamo šta to sve znači. Mislim da sam ja prerano ušla u ozbiljnu vezu, ali ne kajem se, iako je veza na kraju propala, stvorila je jedno bivno biće. Od rodjenja tog divnog bića ja sam majka. I ceo svoj dalji život, do danas, ja imam ulogu majke. I volim tu ulogu. Jeste to moj poriv i poziv. U dubini sebe osećam tu nit koja me povezuje sa ljudima na majčinski način. Bila sam majka ( i dalje sam) svome sinu, i svim ne rodjenim dušama koje su začele život u meni. Bila sam majka i mom suprigu. A nisam trebala, ali je njemu to i te kako odgovaralo, i nije mi dao da izadjem iz te uloge… Bila sam majka i negovoj majci, i svima kome je trebalo.
Šta sam sad? Sad sam definitivno pomalo zbunjena. Ne znam gde sam. Moje čedo me ne želi. Odgurnulo me je kao majku. Ne znam kako je i zašto došlo do toga, ali došlo je. Možda treba da promenim ulogu? Moram da je promenim, ili bar prilagodim. Na sreću, radim posao u kome je moje majčinstvo jako važno, ja sam stvarno taj tip. I volim to. Ali kako se sad malo prebaciti na nešto drugo? Nikad nisam bila sama, nikad nisam bila odbačena, nikad izbačena iz nekog kruga ljudi. A sada jesam. Sama i odbačena. I ko sam sada?
Vraćam se po malo ulozi sestre, pa tetke… prijateljice uvek. A teško je. Jako. Hvatam sebe da se nesveno ponašam majčinski, bez razmišljanja, instiktivno. No, nije to strašno, mislim.
Uvek ću biti majka. To se ne prestaje nikad. I tako i treba. A biću poznata, bogata i slavna. Tako sam odlučila. I nikad to neće biti ispred mog majčinstva. Možda mi baš majčinstvo pomogne u svemu tome.
Tako, čitajte, delite i zavolite moje tekstove. A ja cu vama pisati najiskrenije i najotvorenije o svemu. Kao majka.
Volim Vas!
ManGoo
Goca Mango 