Mango

Oktobar

Priznajem! nikad nisam volela jesen! Nikada! Sve umire, gasi se, dani kraći, noći duže. Ma bezveze! Pa kiše i vetar i hladnoća… Bljak… Na sreću, mnoge se stvari menjaju pa se tako u danu promeni i moj stav prema jeseni. Nista toliko važno, znam, ali mene bas nesto odvali večeras! Toliko je prijatno, malo vetarНаставите читати „Oktobar“

Godišnjice

Avgust 2021. Jubilaran, drugačiji,slobodan,pomalo tužan. Ovog avgusta sam napunila 50. I to je ok. Pola veka, lepo detinjstvo, lepa mladost i devojaštvo, predivno roditeljstvo, putovanja, značajna prijateljstva. To je jedna strana, na drugoj- bol, tuga, nerazumevanje, strah, neznanje, nesnalaženje, nemoć i zbunjenost. I sve je to normalno, dok ne padneš ne možeš da ceniš svojuНаставите читати „Godišnjice“

Sloboda

Gde sam bila? Gde sam sad? Verujem u dobrotu, verijem u ljubav. Verujem da sve ide od nas, iznutra ka spolja. Naše misli i naši postupci se preslikavaju u našu realnost. Kad tako razmišljamo, kad u to verujemo nema osude, nema ljutnje, samo dani koji su ispunjeni. Šta je sloboda? Kako za koga, to jeНаставите читати „Sloboda“

Veruj

Kako i u šta verujemo? Od detinjstva nam se pakuju u glavu razne stvari i to oblikuje naša uverenja. Dobro, to svi manje više znamo. E sad, šta je tu ok da zadržimo, šta nam pomaže u životu a šta nam pravi problem? To je do svakog od nas, i svako je u tom smisluНаставите читати „Veruj“

Kako sve počinje?

Rodimo se. To je početak. Početak je u stvari mnogo ranije. Pola nas je u obliku jajne ćelije još dok je naša majka u stomaku naše bake. Da, žensko dete razvije jajne ćelije pre nego se rodi. I to je to. Kada tako pogledate, shvatite koliko su naše jajne ćelije važne i dragocene. I svakiНаставите читати „Kako sve počinje?“

Dan se nastavlja

Volim što je sve u sinhronicitetu. Verujem u to, iako mi se desi da se zabodem i ne vidim izlaz. A izlaz uvek postoji. Tu je, samo treba dozvoliti sebi da ga vidimo. Pridje neko, nepoznat, uputi kompliment, pita za savet, podeli svoje teme sa vama, pozove na kafu… Javi se neko ko želi daНаставите читати „Dan se nastavlja“

Praznina

Osećam prazninu. Šta da uradim, šta da napišem, kome da se obratim? Kao da sam bez cilja. Kao da, dok sam bila u krugu problema i straha i beznadja da sam bila sigurnija. Imala sam cilj. Znala sam šta neću, znala sam šta mi je višak, šta mi je teret. Sada ne znam za štaНаставите читати „Praznina“

Avgust 2020.

Dodje i prodje još jedan rodjendan. Još jedna godina se provukla neprimetno… Ode Isidora Bjelica. Odoše još neki ljudi, poznati i nepoznati, od korone ili nečeg drugog. A ja se još ustručavam da pišem sve… Gde me koči? Šta me koči? Možda ne želm da sve podelim i dam, možda me je sramota, možda seНаставите читати „Avgust 2020.“

Nisam Pisac

Nisam pisac, ali imam mnogo toga da kažem. O životu, porodici, ljubavi, prijateljstvu, poslu… samo kažite! Da li ste nekada ostali sami? Onako potpuno sami? Sami da znate da niko neće doći da vas obidje, da pita kako ste, da se zabrine za vas. Tako sami da vas plaši da vam se nešto desi zatoНаставите читати „Nisam Pisac“

Bendžos

Bona, bonbonica, bromazepamčić, lekić, bendža… Puno naziva za istu stvar. Zavisi od prilike do prilike, kako ga zovemo. Mislim da je to najvažniji sadržaj ženske tašne. Tu je uvek, za svaki slučaj. Zlu ne trebalo! Na žalost, nakon korone biće još više u upotrebi. A bogami koristilo se i u izolaciji. “ Sad ću daНаставите читати „Bendžos“