Bendžos

Bona, bonbonica, bromazepamčić, lekić, bendža…

Puno naziva za istu stvar. Zavisi od prilike do prilike, kako ga zovemo. Mislim da je to najvažniji sadržaj ženske tašne. Tu je uvek, za svaki slučaj. Zlu ne trebalo!

Na žalost, nakon korone biće još više u upotrebi. A bogami koristilo se i u izolaciji.

“ Sad ću da drmnem dva bendžosa i idem u krevet!“

Dešava se, kad nas stisne, kad nema izbora, kad smo na ivici. Kad više nema snage i volje da se živi. A mora da se živi… Onda nastupa njegovo veličanstvo! I pomogne! Stvarno pomogne! Otupi nas malo, potisne teskobu i prenese nas u sledeći dan.

Ne može da se kupi bez recepta. Ok, to je baš dobro. Mada, svi ga imaju. Uvek stoji par komada u novčaniku, da se podeli… za ne daj bože.

Prvi put sam pila bonice pre desetak godina. Frka na poslu, niko ništa ne plaća, nikome ja ne plaćam, mašina na lizing… I tu mi je preselo. Toliko sam bila otupela da nisam mogla da reagujem. Sve se dešavalo mimo mene, ništa me nije fokusiralo i napravila sam dosta grešaka tada, i poslovno i privatno. Tada sam sebi rekla da nikada više koristiti ništa na tu temu neću uzimati. I nisam.

Ali! Desi se haos opet- naravno, neće život da ćuti. Pored sve moje borbe, pored tabletica za pritisak dobih ja i bone! Recept! Tri kutije! Sestro neće da se baci!

Piti ili ne piti- pitanje je sad.

Ima svega na “ prirodnoj bazi“. Tako ja krenem sa nekim kapima, onog kompozitora, i dobro, kao nešto se tu desi… kao mora da prodje neko vreme, da koristiš redovno. Pokapah ja celu flašicu i – ništa. Dobro, dajte mi ono veće pakovanje, možda treba još duže koristiti. Ode i druga flašica… gde sam bila- nigde, šta sam radola – ništa! Ok, ovo ne radi.

Uzeh onda neke biljne kapsule. Sve vegan, organic, prirodno… mhm… kako da ne! Samo me neka muka hvatala pa sam ih batalila! Tako dodjoh do one tri kutije. Gledam ja njih, gledaju one mene. Jednu kutiju već unapred namenila, a šta sad? Kaže doktorka – po potrebi. Po čijoj potrebi? Mog mozga ili tela, srca ili duše?

I tako uzeh ja pola tabletice- po potrebi. I, nije loše pravo da vam kažem. Ma šta da vam pričam, znate sigurno. Magični štapić za spavanje ili za opuštanje. Nikad nisam imala problem sa spavanjem, tako da nije bilo potrebe za večernjom dozom. A preko dana, to je već nešto drugo. Mada, situacija je bila drugačija, nisam bila odgovorna za druge pa sam imala taj luksuz da smirim sebe.

Javlja se pitanje: Da li je bolje popiti piće, popiti tableticu ili se sto posto bistrog mozga odreći pravilnog funkcionisanja srca ili nekog drugog organa u telu, u zavisnosti gde ste slabi? Piće pomaže, probala… ali ako nemate nameru da napravite problem druge vrste, bolje nemojte! Ok ponekad, svakako nemam ništa protiv, i može baš da pomogne u kriznim situacijama. Ali, ako birate izmedju visokog pritiska, napada panike ili nečega još ozbiljnijeg onda… neće da škodi.

I dalje sam apsolutno protiv svake takve hemije, ali ako biram izmedju dva zla- izabraću manje.

Već dugo ne pijem ništa na tu temu. Kriza došla i prošla i odlično što je tako. A kutije stoje, za svaki slučaj… zlu ne trebalo…

Ljubim Vas!

ManGoo