Jeste, zabušavam. Nisam sigurna na koju ću stranu. Volim da pišem, a pojima nemam da li to vredi išta nekome… volim i da pričam… sa nekim ljudima i sa mojim psom. Volim da šetam u prirodi, da plivam u moru, da vozim, da pevam.
Volim da ne radim ništa. Da blejim. Da pijem smuti i da jedem jagode. Volim da sam sama, da čitam i uvek nešto novo učim.
Koliko u stvari imamo vremena da otkrijemo šta volimo? Meni je trebalo dosta. U stvari kad shvatiš da to ne znaš pa kreneš da primećuješ brzo se sve pokaže. Dovoljno je da se prepustiš samo sebi, bez obaziranja na tudje želje i potrebe već samo na svoje. Nije to sebično. Moramo misliti prvo na sebe. Ako je nama dobro biće dobro i onima oko nas. U to sam se uverila…
Nekada mi je dosadno. Pa mislim da kradem Bogu dane. Naućila sam da sam u stvari srećna kada može da mi bude dosadno. Mnogim ljudima je dan prekratak i nemaju vremena za sebe i ko zna za šta još. A ja imam tu privilegiju da mi bude dosadno.
Zato nekada i zabušavam. Ne radim ni ono što bih mogla. I sasvim sam u redu sa tim. Znam da je po nekim merilima život kratak, možda je za nekoga predugačak. Dok se moj posao ovde ne završi biću tu. Pa zašto onda da žurim? Uživam u svakom trenutku… pa i dok zabušavam…
Volim Vas!
ManGoo
Goca Mango 