samoća

Praznina

Osećam prazninu. Šta da uradim, šta da napišem, kome da se obratim? Kao da sam bez cilja. Kao da, dok sam bila u krugu problema i straha i beznadja da sam bila sigurnija. Imala sam cilj. Znala sam šta neću, znala sam šta mi je višak, šta mi je teret. Sada ne znam za štaНаставите читати „Praznina“

Nisam Pisac

Nisam pisac, ali imam mnogo toga da kažem. O životu, porodici, ljubavi, prijateljstvu, poslu… samo kažite! Da li ste nekada ostali sami? Onako potpuno sami? Sami da znate da niko neće doći da vas obidje, da pita kako ste, da se zabrine za vas. Tako sami da vas plaši da vam se nešto desi zatoНаставите читати „Nisam Pisac“

Zabušavanje!

Jeste, zabušavam. Nisam sigurna na koju ću stranu. Volim da pišem, a pojima nemam da li to vredi išta nekome… volim i da pričam… sa nekim ljudima i sa mojim psom. Volim da šetam u prirodi, da plivam u moru, da vozim, da pevam. Volim da ne radim ništa. Da blejim. Da pijem smuti iНаставите читати „Zabušavanje!“

Biće opet proleće

Ovo sam ukrala od Loona.loo Danas su Zadušnice. Setim se svojih… Nisam imala sreće da neko od starijih ostane živ. Da bude malo više uz mene. Deda i baba su umrli odavno. Deda kada sam imala oko dvadeset, a bio mi je sve. I mama i tata i zaštitnik i učitelj. Jako mudar i pravedan.Наставите читати „Biće opet proleće“

Uhodjenje

Nikad nisam obraćala pažnju na svoju privatnost. Mislim na privatnost na mrežama, fejs otvoren uvek, šifre mejlova i računa uvek iste… Čipovana lična karta. Moje razmišljanje je bilo: Ja nemam šta da krijem, ne postavljam ništa što nekoga vredja, nemam problem da ono što postavim bilo ko podeli ili vidi. Živim jednostavno i puštam drugeНаставите читати „Uhodjenje“

Tesko je biti sam. Ja nikada nisam bila sama, nikada nisam živela sama. Detinjstvo sa roditeljima i bratom, onda rana udaja i rodjenje sina. Do pre par godina sam živela zajedno sa mužem, sinom i psom. Sad sam sa psom. Hm, u stvari i nisam sama. U stvari imam sve sto mi treba. Imam oНаставите читати „Samoća“

I !!! Božić!!!

Kakvo doba godine! Trošenje, razmišljanje o drugima, neka čarolija… Jeste, lepo je, sećam se. Divno je većini koja je sa svojim porodicama, srećna u iščekivanju. I ja sam uživala u praznicima! Imali smo veliku divnu veštačku jelku. Prvih par godina porodičnog života imali smo jelku sa busenom. Tako sam želela da jelka bude živa, daНаставите читати „I !!! Božić!!!“

Gde sam?

Kako izgleda sreća? Kako izgleda zadoviljstvo? Zaboravljam… Osetim na par trenutaka dok me moj pas gleda sa ljubavlju i iskrenošču sa kakvom to samo pas ume. Kad stavi glavu na moju butinu ili kad samo zuri u mene. Ja sam njen svet. I ona je moj. Prodje još jedna nedelja. Mlitava, spora… Jos jedan danНаставите читати „Gde sam?“

Senses

Koliko god da nam život donese lepog, ružnog, tužnog ili divnog kao da nas emocije prevrću i prazne. Pomislila bih da posle intenzivnih emocija malo ogrubimo, pa nam treba malo više da bi nas nešto pogodilo sledeći put. Medjutim, bar u mom slučaju to nije tako. Ja se raspadoh! Gledam film- rasplačem se, vidim decuНаставите читати „Senses“

Kafica

Koliko su nam rituali važni? Dok je sve u redu i dok funkcionišemo koliko- toliko normalno, to je sve onako uz put, i ne primetimo. Ali kad se pogubimo u životu, kada nam postane teško da živimo, i da dišemo onda nas rituali spašavaju. To vreme kada kao pijemo kafu i čitamo novosti. Kada šetamoНаставите читати „Kafica“