samoća

Nova?

Kraj je godine. Još malo. Kažu to je najdepresivniji period. Razmišljamo o tome šta smo postigli, šta smo izgubili, gde smo sa našim željama… Jeste nekako tužno. Naravno ne svima! Samo nama samima, ostavljenima i odbačenima. Ne sažaljevam se, ne, ali je trenutno tako. Neko dno doživi ranije, neko kasnije. Pa dobro, ako je sadНаставите читати „Nova?“

Početak ili kraj

Nema me neko vreme. Ne znam gde sam bila. Malo u snu, malo tugovala, malo učila, malo radila… Pomogla sam jednoj divnoj ženi da se porodi! Rodila je divnu devojčicu! Sama, potpuno prirodno, onako kako bi svaka žena trebala da rodi. Da oseti svoju moć, da se poveže sa prirodom, sa iskonskom ženom u sebi…Наставите читати „Početak ili kraj“

U mreži

Budim se jako tužna svako jutro. Ne znam šta bi me razveselilo više. Kao da je sve veselo u meni potopljeno, nestalo. Vapim za osećajem ispunjenosti iznutra. U stvari, ja jesam ispunjena, duhovno i ljudski, ali u ovom svetu, prazna sam. Kako se izvući? U mreži sam, kao riba u okeanu uhvaćena u mrežu. AНаставите читати „U mreži“

Evo me…

Borba, nemoć, letargija… U stvari ništa od toga. Najgore je kad čekaš da dani prodju. Tek tako, samo da prodje. Bez mog uplitanja, samo da vreme prodje i da dodje sledeći dan, i sledeći, i sledeći… Samoća je i dalje tu. Osećam i neku nepravdu. Ali puno nas je na stubu, bez razloga, možda bašНаставите читати „Evo me…“

Dodje sve na svoje

Nisam baš sigurna u ovo, tako kažu, ali govori se svašta. Da lakše preživimo, da ne gubimo nadu… Više ne znam u šta da verujem. U neku silu! U Boga? Andjele…? Nisam iskrena i ne trudim se da budem pozitivna zarad nekog ili nečeg. Osećam da sam to ja, osećam šta je dobro a štaНаставите читати „Dodje sve na svoje“

Toliko toga

Nekada ne znam kako prodje dan. Ne znam šta sam u tom danu uradila, da li sam jela, oprala zube, pročitala nešto, razgovarala sa nekim… Uglavnom dan prodje nekako rutinski, bez mog uplitanja. A ne volim to. To nije dobro. Jedan nam je život, jedan je dan koji traje, i koji prodje. Nemam snage. NeНаставите читати „Toliko toga“

Usamljenost ili samoća? Hm, isto je to. jako smo se udaljili, pa i u vezama, u porodicama ima toliko usamljenosti i nerazumevanja i neshvaćenosti. Ali opet, nekako kad je teško, problemi se zajedno rešavaju. bez obzira na neslaganja i nedoumice. Tu su ljudi jedni za druge. Bar diše neko u drugoj sobi… Nikada nisam bilaНаставите читати „Samoća“

Čekanje

Da li isteknemo nekad? Pre isteka našeg vremena? Da li život iscuri iz nas i ostavi nas kao praznu školjku na obali, da nas po neki talas pomalo pomeri i okrene, pogura ne jednu ili drugu stranu… Ima li naša duša rok trajanja? Pa kad istekne ostane samo telo, prazno, tupo,napušteno. Da li možemo teluНаставите читати „Čekanje“

Pronalaženje sebe

Mislimo da smo svoji, mislimo da imamo svu slobodu da izaberemo, odbijemo ili prihvatimo. Naravno, mislim uglavnom na žene, u dužim vezama, sa decom… Skoro sam shvatila da je to daleko od istine, ne kod svakoga, i ne uvek, ali… Ne primeti se to, živiš i ne osetiš kako se polako počneš utapati u tudjeНаставите читати „Pronalaženje sebe“

Tanka linija izmedju ljubavi i mržnje

Kaže poznata izreka: Tanka je linija izmedju ljubavi i mržnje. I to je malo zastrašujuće. Postoji još i ravnodušnost, kao najteži oblik emocionalnog ataka za onog ko doživljava. Moram priznati da sam živela u zabludi. Sa skoro pedeset godina nisam osetila odbacivanje, osudu, kritiku. I veoma sam sigurna u sebe, nemam komplekse, nemam problem niНаставите читати „Tanka linija izmedju ljubavi i mržnje“