Godišnjice

Avgust 2021. Jubilaran, drugačiji,slobodan,pomalo tužan.

Ovog avgusta sam napunila 50. I to je ok. Pola veka, lepo detinjstvo, lepa mladost i devojaštvo, predivno roditeljstvo, putovanja, značajna prijateljstva.

To je jedna strana, na drugoj- bol, tuga, nerazumevanje, strah, neznanje, nesnalaženje, nemoć i zbunjenost.

I sve je to normalno, dok ne padneš ne možeš da ceniš svoju snagu i sposobnost da se podigneš. Dok ne spoznaš patnju teško da umeš da ceniš prave vrednosti. Živi i voli, prihvati i isceli. Isceli sebe. Isceli svoju dušu i telo. Diši! Posmatraj! Opusti se!

Sve dodje na svoje. Tražila sam načine da se pre svega prihvatim. Da se vratim sebi, dugo nisam bila ja- ja. Gluma koja nije bila svesna i režirana, samo neki dokumentarac koji se sam bez moje volje odvijao oko mene, a ja se uklapala u uloge. Majka, supruga, poslovna žena preduzetnik, ujna, strina, tetka, sestra… i tako u nedogled. A svesna sam bila da su to uloge, nametnute, ne teške ili strane, ali se nisam osećala prirodno, nisam to baš bila ja. Ne znam ni sada da li sam ovo ja. Ne zato što sam u nekoj drugoj ulozi, sada je nemam, i svidja mi se to. Zašto bismo morali da živimo uloge? Lakše je i lepše i prirodnije da smo otvoreni i uvek onakvi kakvi smo, bez društvenih etiketa.

Nemam ništa protiv etiketa ako su individualno izabrane, ako nam je to iskonsko i ako nam donosi zadovoljstvo i ljubav. Da bi svet funkcionisao mora da bude uloga, to mi je jasno, i to je u redu, ali ipak- koliko smo svesni toga da sami biramo uloge, a ne da nam ih biraju drugi. Nadam se da razumete šta hoću da kažem, a nije važno i ako me ne razumete, nisam pisac, samo neko ko pokušava da se isceli.

Ova godina, dva rodjendana u istom mesecu! Ja 50, moja Bella 10. Kako smo se sinhronizovale! Razmišljam ovako: na pola smo, i ona i ja. Još je puno ljubavi pred nama! Još puno toga treba da vidimo, doživimo i osetimo. Sve nam je moguće! Bella je moj pas, da se neko ne iznenadi. Neko ko me je izvukao iz najdublje tame, ko me je voleo dok sam mislila da me ne voli niko, neko kome dugujem sebe, ovu sebe kakva sam postala.

Vreme… postoji ili ne, teče brže ili sporije, vuče se ili leti a uvek je tu. I tačno je ono, važno je kako se osećaš a ne koliko godina imaš. Bella i ja smo tek krenule! Tek sad smo spremne da uživamo u životu. U stvari ja sam spremna, ona je uvek u trenutku, divno nešto što treba da naučimo od životinja, nešto što smo mi zaboravili. Pa se upinjemo za sutra, za dogodine, a propuštamo ovaj divni trenutak sadašnjosti, ovaj mir i spokojstvo koji je tu sada, besplatan, slobodan i pun ljubavi i razumevanja.

Cojka moja srećan nama naš rodjendan! Volim te, obožavam te! Hvala ti na svemu, tu sam za tebe uvek i zauvek!

Volimo Vas!

Bella i ManGoo.