Potrebe

Koliko je čega kome potrebno ne znam. Verovatno svakome nešto drugo, drugačije. Svako ima svoje želje, nade, potrebe… I svako je , sam za sebe svih svojih potreba manje ili više nesvestan.

Dok smo u društvu koje nas gura, koje nam nameće svoje potrebe, ne znamo i ne odvajamo svoje lične potrebe od potreba društva. Iškoluj se, radi, osnuj porodicu. I tako život može i da prodje. Idi u penziju, pazi šta jedeš, idi kod lekara, pij lekove i- na kraju umri. Pre toga, ostavi deci neki stan, malo uspomena i to je to… oni nastavljaju istu priču.

Znam, nema tu ništa loše. Ali koliko su ta nametnuta ponašanja dobra ili loša? Mislimo da je tako u redu zato što za drugo ne znamo. Srećom, u poslednje vreme se pojavljuju ne konvencionalni ljudi, koji nas pomalo uče nekom drugačijem životu. Nisu svi za to. Čak mislim da većina ljudi nije spremna na neki novi način života. Ali oni koji su preživeli neku veliku tragediju, ili doživeli nešto jako stresno, mogu i žele i treba da veruju da postoji nešto više. Da život nije samo. jedi, množi se, radi, umri… Da postoji još nešto.

Ljudi koje pamtimo, jaki, pametni, važni za razna dostignuća, imali su neki svoj put. Ipak malo drugačiji od druguh. Verujem da su oni, menjajući svoje potrebe, i svoj tok života došli do toga do čega su došli. Treba biti hrabar, i osetiti svoje lične potrebe, a ne globalne potrebe društva. Možda ovo i nema nekoga smisla, ali tako razmišljam,

I male i sitne potrebe su važne. Potreba da vidiš one koji ti znače. Da ih čuješ i zagrliš, da znaš da su dobro. Potreba da zaštitiš nejake, da pomogneš u nevolji. Potreba da razumeš druge, drugačije.

Može se danas malo drugačije živeti, malo van okvira, i treba probati. Treba se upustiti u avanturu. Treba probati!

Nekome će se svideti, i uspeće. ma šta nekome- svakome! Samo dok shvati da je tu gde je, čvrsto, da ima ljude iza sebe, i sve je moguće!