Strah

Ja sam jedna hrabra žena. Šta to znači? To znači da se ne bojim grmjavine, miša ili bubašvabe. To znači da se ne bojim da probam nešto novo, da upoznam drugačiju kulturu, da probam drugačiju hranu. Ne bojim se budućnosti, starosti, imanja ili nemanja. To je za mene hrabrost.

Medjutim, moram priznati, u poslednje vreme osećam strah. Kao lopov se uvuklo to osećanje i ne znam sada šta ću sa njim. To je za mene nešto potpuno novo. Zbunjuje me i blokira. Ne razumem tu tremu, neku neobjašnjivu drhtavicu u telu i to tiho-tiho zujanje u glavi. Kad me uhvati pokušam da duboko dišem, ali ne pomaže mnogo. I jako me zbunjuje! Zašto sad to? Svaki strah je stvari strah od smrti. Ja se ne bojim smrti. Sada ne više, sada više nema razloga za to. Niko neće ostati uskraćen ako mene ne bude bilo… tako da se toga ne plašim. Pa odakle onda ovo? Ne znam.

Dosta ljudi me je odbacilo u poslednje vreme, Bez objašnjenja, bez reči. I to me jako boli. Od nekih sam to očekivala, od nekih nisam. Možda sam mislila da treba svi da me vole- kao što ja sve volim, pa sam sad shvatila da to ne ide baš tako? Možda sam imala visoko mišljenje o sebi? Možda moja ljubav i iskrenost nije bila dovoljna? Ne znam odgovor ni na ta pitanja. Znam samo da me je sve to jako zbunilo i bacilo na pod, kao krpa sam se osetila, krpa koja je do juče bila čista i peglana i voljena i cenjena. E od danas više nikome ne trebam, kupljena je nova krpa, skuplja, veća, lepša…

Ne mislim da sam krpa, samo se tako osetim kada pomislim na one koji su me odbacili.

Ja tako ne živim. I nikada neću odbaciti nikoga, bar ne bez objašnjenja.

Sve se dešava sa razlogom. Ja ovo još ne razumem. I neću zbog drugih postati ogorčena i džangrizava! I negujem svoju dobrotu i iskrenost, i uvek ću. A oni kojima smetam nek me izvine.

Eto, odatle strah. Strah da me ne odbace svi. A to nije teško zamisliti, kad sam doživela da me najbliži odbace, ostalima ne bi bilo za zameriti.

Jako je teško. Sama sam. Nisam dobro.

Ali, ipak Vas Volim. Sve Vas.

ManGoo