XZY

Dodje nekad do kraja.

Dodje do ivice. Bude nekad tesko, a nekada jedva čekamo da se završi. Neke krajeve ne očekujemo, neke krajeve nestrpljivo dočekujemo. Život je ciklus početaka i krajeva, sve teče, sve počinje i sve se završava. I dan, i sreća, i nesreća, i posao, i ljubav, i mržnja, i život.

Ciklusi su uobičajeni, prihvatajući ih prihvatamo sebe, prihvatamo prirodu i život. Ne živimo u prošlosti. Ne živimo u budućnosti. Živimo samo sada, u ovom trenutku. A to često zaboravljamo. Često dozvolimo da nam se prošlost prepliće i meša u sadašnjost, da kroji budućnost… Izgubi se nit, izgubi se smisao. Mnogo je tu svega, mnogo je tu mogućnosti da se pogreši, da se premesti iz jedne situacije u drugu, pa se pogube konci, pa se ispuste uzde.

Dok smo u sadašnjosti dobro smo. Možemo da rastemo, možemo da idemo napred, možemo da oprostimo. I da volimo.

Dobrodošli! Shvatimo ovaj trenutak kao dar, kao svetlost ovog sunca što se uvek i iznova svako jutro radja. Zagrli sebe, prvo sebe, pa onda i one bliske, uživi se u trenutak. Shvati… sad i samo sad si živ, dišeš, voliš ili patiš. I prihvati. Šta god da osetiš prihvati. Zato što je to sada i ovde, već sledeći trenutak može da ga nema.

Osmeh na lice!

Suza u oku…

Volim Vas!

ManGoo