Goca Mango

Ne znam kako Vi, svi vi? Dese se promene u životu, to je neminovno, uljuškaš se u privid, u mir, u svakodnevnicu. I onda, iz vedra neba : BOOOOOOM!

Nešto te lupi, protrese, ogoli, zbuni i uplaši. To je najteže, taj strah od dogadjaja i strah od sebe i tvoje reakcije, i analize koje ne vode nikuda, i preispitivanja, i prijatelji i neprijatelji, i oni koje interesuješ i oni koje ne interesuješ. I kao, sve je ok, a znaš da nije, i sve će biti ok, a znaš da mozda neće.

Najgore je što se nadješ u vakumu. U glavi je vakum, u srcu je vakum, u stomaku, šeta… I ne možeš da se uhvatiš ni za šta i ni za koga. Kao, ustaneš ujutru, kao šetaš psa, koji te gleda i oseća da to baš nisi ti, pa se nateraš da si kao veseo, da psu bude lakše, da ne oseti. A oseti, i pati sa tobom. Ili odeš na posao, sve je kao isto a u stvari više ništa nije isto, niti će biti isto.

Onda prolaze dani, i meseci, neki dan bude bolji od drugog, malo brže prodje, malo se više umoriš pa malo i zaspiš. I tako, živiš a ne živiš. Gledaš oko sebe i sve kao da prolazi u mimohodu s tobom. Ne dotiče te. Sve ti je obično i nekako prosto, tudji životi i tudje priče kao dečija igra…

Rekla bih, pomogla bih. Ali ne mogu, vapim iznutra: ljudi volite se, VOLITE SE! Ne u onom otrcanom ili spiritualnom smislu. Samo se volite. Volite komšiju, dete, vozača autobusa…

Onako iz daleka, nevino, vama će biti lepše.

Očistićete svoje misli.

A one koji vas piju, lome i zbunuju gurnite od sebe, ako možete recite im da više ne želite biti sa njima. Treba puno snage za to, ali uradite to, dok je bol u akutnoj fazi, dok ste u takvom haosu da ne odgovarate za svoje postupke, dok ste toliko povređeni i očajni, tada! Imaćete snagu tada, iskoristite taj haos koji vas vozi, iskoristite trenutke očaja i uradite pravu stvar za sebe. I onako više ništa nije niti će biti kao pre, i ti to znaš! Sve oko tebe se promenilo, zato što si se ti promenio. Tako to ide, stvarno, sve je isto a sve je tako drugačije. Prihvataj novo, polako, pažljivo se otvori nekom novom, samo malo, probaj. Ne mora to biti nova osoba, neka je nova rutina, novi kafić, nov hobi, novi imidž. Ne očekuj mnogo, samo malu prijatnost što te neko upoznaje- tebe, drugačijeg i novog, a opet toliko istog. Prihvati trenutke zaborava, trenutke kad se opustiš, trenutke deža-vi, kao ja sada… I onda, jednom, trenutak prosvetljenja je tu. Iznenadan, samo bljesne! Opet, ne mislim na religiono ili medikametozno, samo se skloni magla i teret iz glave, i osetiš lakoću, kao da ti je glava prazna. Mislim da je tako detetu koje upoznaje svet oko sebe prvi put, – tabula raza.

I sve će biti dobro, ne brini, sve će doći na svoje. Ne odmah i sad, ali kad budemo spremni doći će, kad dignemo ruke, doći će. Polako, prvo na tren, pa onda sve duže. Nasmejte se sebi, volite sebe, zaslužujete sve što želite. I vredite, mnogo vredite.