Sve se vrti oko dece! Dok ih nema- kad će? Kad su mala obuzmu nas, i dane i noći i sve što radimo i planiramo je usmereno na njih. Da su zdravi, zadovoljni, srećni… I tako dodje i škola, i pubertet i prve ljubavi, i samostalnost… I volimo kad postanu samostalni! Ponosni smo i naНаставите читати „Napuštanje gnezda“
Архиве категорија: Uncategorized
Društveno biće
Koliko je to specifično, koliko je čovek životinja, u najsuptilnijem smislu. Mi smo stvoreni za čopor. Ne može se preživeti ako smo sami. Ko god da je oko nas, treba nam emocija, bilo kakva, treba nam tudj dah, tudje reči, tudje telo, da bi lakše podneli svoje. Kad smo u nekoj krizi, prvo se okrenemoНаставите читати „Društveno biće“
Kako pomoći sebi?
Imamo svi krize u životu. Neko pre, neko kasnije. Neko manje, neko veće. I kako se svi nosimo sa krizama i problemima? U stvari nikako. Postoji li neki odredjen model? Recept? Nema! Snadji se kako znaš i umeš. Prvo što uradimo, poverimo se najbližima, porodici. I dobro, to je ok, oni nas vole, u reduНаставите читати „Kako pomoći sebi?“
Kako dalje kad nema dalje?
Blago onima koji su spokojni, blago onima koji su srećni, blago onima koji imaju nekoga pored sebe, blago deci, blago odraslima. Blago svima! Nemam ništa, ceo život je otišao u jednom pravcu, a evo mene u drugom, u drugom životu, sama… I preispituješ se stalno, da li sam pogrešila, da li sam trebala biti nežnijaНаставите читати „Kako dalje kad nema dalje?“
Kada se osvestimo?
Odrasla sam na Novom Beogradu u bloku 70. Imala sam četiri godine kada je blok bio za useljenje. Tata, mama i ja! Čak se sećam da u početku liftovi nisu radili, išlo se peške na deveti sprat! Bilo je sve nekako veliko! Ogromna zgrada, ogroman lift, moja ooooogromna soba. Tu je nekako počeo moj svestanНаставите читати „Kada se osvestimo?“
Koliko može žena da izdrži?
Divna mala devojčica! Kako je slatka, kako je divna, pametna… Jeste, dok smo male slatke smo, svi nas čuvaju i paze, tu su za nas u svakom trenutku. Tako i treba, da porastemo, dok ne ojačamo, dok se otisnemo u život. I tako, godine prolaze a mi rastemo, mame i tate nas vaspitavaju, učitelji iНаставите читати „Koliko može žena da izdrži?“
Kraj
Dok se ne desi ne znaš. Dok ne osetiš ne znaš. Ne možeš da zamisliš. Ta bol,ta nemoć, taj očaj. Misliš da si sve u živitu iskusio, misliš da si spremna na sve. I onda dodje, kraj. Kraj disanja, kraj lupanja srca, kraj osmeha, kraj postojanja. A i dalje si tu. Hodaš, dišeš, spavaš… čakНаставите читати „Kraj“
Teme?
Nova sam u ovome. Ceo život sam nesto piskarala, uglavnom izmišljala pričice, počinjala roman. A ovako, ovo mi se svidja, misli i iskustvo prospem ovde i eto. Uvek sam se po malo plašila da budem potpuno iskrena u svom pisanju. Ono, pročitaće ovaj, pročitaće onaj… ma da! Više me ništa ne sputava! Samo da nadjemНаставите читати „Teme?“
Dan posle
Čudan je to osećaj. Dan posle nekih velikih dana. Uvek je nekako setan, čudno miran, kao da smo na pauzi. Dan posle razvoda. Hm, svakako prazan, pomalo zagušljiv i usamljen. Inače kasno palim, pa ću punu emociju doživeti tek za par dana, no sve jedno, praznina je tu. Kad posle više od dvadeset šest godinaНаставите читати „Dan posle“
Piši, piši
Drage žene! Kada počinjemo da mislimo i da se ponašamo zrelo? Ja pojima nemam! Zašto nas ne uče životu? Zašto nas ne uče kako da razmišljamo za sebe, kako da se spremimo za život i sve izazove? Da nema majčinskih instikta ne bi bilo sveta! Ljudi bi propali! Ja garantujem! Pa mi žene smo praveНаставите читати „Piši, piši“
Goca Mango 