Nisam se nadala. Nisam pomišljala. Nikada nikoga ja nisam odbacila, uvek razumevala i volela. Davala i više nego što sam imala, trpela… Verovatno sam bila uljuljkana u svoj svet, u smislu da je to- to, da nema tu mnogo promena više. Po neki novi prijatelj, neka nova knjiga ili grad koji upoznaš. I to jeНаставите читати „Ostavljenost“
Архиве категорија: Uncategorized
Čekanje
Da li isteknemo nekad? Pre isteka našeg vremena? Da li život iscuri iz nas i ostavi nas kao praznu školjku na obali, da nas po neki talas pomalo pomeri i okrene, pogura ne jednu ili drugu stranu… Ima li naša duša rok trajanja? Pa kad istekne ostane samo telo, prazno, tupo,napušteno. Da li možemo teluНаставите читати „Čekanje“
Koliko dati?
Puno je danas savetnika! Za sve i svašta. Evo i ja sam ovde neki savetnik, kroz svoje priče indirektno savetujem. Ima tu odličnih savetnika, ozbiljnih i iskusnih, onih koji stvarno razumeju malo više i koji su spremni da svoja iskustva podele. Ima i onih drugih, koji misle da je ono što su doživeli i preživeliНаставите читати „Koliko dati?“
Još se plašim
Kad smo u braku imamo zaštitu. I nekako smo sigurne da je naš muž i naš zaštitnik ako zatreba. Da je tu kad je neka frka, ako nam se neko zameri da reši konflikt, da nas uteši kad smo u nekom haosu ili tužni. Tako bi trebalo da bude. I to je ok. Uz mnogoНаставите читати „Još se plašim“
U izbeglištvu
Od jednog lepog, normalnog i mirnog života otišla sam u sasvim drugu stranu. Nije stvar u malim promenama, posao ili grad. Promene me odneše u drugi život. Prvo je došla operacija. Trebala je odavno da se desi, a ja kao da sam nešto čekala. Život relativno miran i opušten. Dete odraslo i odselilo se, ostadosmoНаставите читати „U izbeglištvu“
Još promena
Kad krene ne zaustavlja se. Malo popusti par dana pa onda udari opet. Lupa i steže, guši i pritiska. Hoće li se nekad završiti? Mislim da znam ponešto o životu, o problemima, o tome kako sebe osloboditi, pokrenuti. Kako verovati u sebe. Do skoro sam bila potpuno sigurna da je kontrola u mojim rukama, daНаставите читати „Još promena“
Ko sam ja?
Tokom života svi imamo neke uloge. Uloge koje nas definišu, koje nas guraju napred, koje nam pomažu. Tražimo te uloge dok smo mladji, pa smo i dete, i sestra i drug i učenik. Svaka faza života nam donosi drugačiju ulogu. Dok ne odrastemo i dok se ne pronadjemo. Ili bar mislimo da smo se pronašli…Наставите читати „Ko sam ja?“
Još jedan dan, još jedna godina.
Kada prestanemo da brojimo godine? Kada taj broj godina počne da se razilazi sa našim osećajem? Mislim da sam do tridesete sve to pratila, osećala se u skladu sa godinama. I tu sam stala. i ostala. Kako se sve ove ostale godine desiše ja ne znam. Samo se slažu i rastu, bez ikakvog razloga, iНаставите читати „Još jedan dan, još jedna godina.“
Godišnjice
Obeležavamo svakakve godišnjice. I one lepe i one manje lepe. Pamtimo dogadjaje iz prošlosti i obeležavamo, svake godine! Zašto? Da li nam nedostaje taj trenutak iz prošlosti? Taj osećaj? U redu je za lepe stvari, rodjendani, godišnice razne… A šta je sa pomenima? Setimo se tih ljudi koji više nisu sa nama, setimo se kakviНаставите читати „Godišnjice“
Pronalaženje sebe
Mislimo da smo svoji, mislimo da imamo svu slobodu da izaberemo, odbijemo ili prihvatimo. Naravno, mislim uglavnom na žene, u dužim vezama, sa decom… Skoro sam shvatila da je to daleko od istine, ne kod svakoga, i ne uvek, ali… Ne primeti se to, živiš i ne osetiš kako se polako počneš utapati u tudjeНаставите читати „Pronalaženje sebe“
Goca Mango 