Uncategorized – Страна 6

Mirisi

Septembar je uveliko počeo. Krenuše deca u školu, sve nekako ponovo oživelo! Više mi je septembar novi početak nego što je to Nova godina. A sa septembrom i boje i mirisi. Jesen, pored toga što lepo izgleda i najlepše miriše! Čak i u centru grada, prve su lipe, one doduše ranije cvetaju i mirišu, aliНаставите читати „Mirisi“

Krug života

Sve je put. I obično je taj put, kaže se krug, točak. I svi u svome životu doživimo i da smo na dnu tog točka i da smo na vrhu. Život okreće taj točak, melje sve pred sobom, hteli mi to ili ne. Kao vodenički točak, malo si pod vodom, pa se daviš, malo požuriНаставите читати „Krug života“

Dosta je!

Znam. Dosta je. Dosta teskobe i tuge. Dosta nemoći i beznađa. Stvarno je dosta! Bore se ljudi, sa svim i svačim. Sa nesrećama, bolestima i nepravdama, pa žive. Raduju se, vole, imaju nadu. Kako to da mislim da je meni nešto posebno teško? Nema objašnjenja, ne vidim razlog, sve iz vedra neba. I bez povodaНаставите читати „Dosta je!“

Dodje sve na svoje

Nisam baš sigurna u ovo, tako kažu, ali govori se svašta. Da lakše preživimo, da ne gubimo nadu… Više ne znam u šta da verujem. U neku silu! U Boga? Andjele…? Nisam iskrena i ne trudim se da budem pozitivna zarad nekog ili nečeg. Osećam da sam to ja, osećam šta je dobro a štaНаставите читати „Dodje sve na svoje“

Koliko smo različiti!

Muško- ženski odnosi, različita razmišljanja, različiti pogledi na svet, različiti prioriteti i reakcije. Uvek bilo i biće. I jako je to čudno! Koliko god da žena shvata tu različitost, i znamo da nam mozak radi drugačije, i generalno je sve drugačije, opet me zapanjuju neke stvari i neki izbori. Možda to nije uvek i saНаставите читати „Koliko smo različiti!“

Toliko toga

Nekada ne znam kako prodje dan. Ne znam šta sam u tom danu uradila, da li sam jela, oprala zube, pročitala nešto, razgovarala sa nekim… Uglavnom dan prodje nekako rutinski, bez mog uplitanja. A ne volim to. To nije dobro. Jedan nam je život, jedan je dan koji traje, i koji prodje. Nemam snage. NeНаставите читати „Toliko toga“

Samoća

Usamljenost ili samoća? Hm, isto je to. jako smo se udaljili, pa i u vezama, u porodicama ima toliko usamljenosti i nerazumevanja i neshvaćenosti. Ali opet, nekako kad je teško, problemi se zajedno rešavaju. bez obzira na neslaganja i nedoumice. Tu su ljudi jedni za druge. Bar diše neko u drugoj sobi… Nikada nisam bilaНаставите читати „Samoća“

Vraćanje

Svako jutro se vraćamo. Vraćamo se sebi, danu, životu. Vraćamo se porodici, poslu, prijateljima. Vraćamo se suncu, ulici, nebu. Jednog se dana nećemo vratiti. Jutros se puno njih nije vratilo. I tako svaki dan, u celom svetu. Neko se više nikada ne vrati, a neko novi stigne. Magija života. Nikada ne mislimo o tome, barНаставите читати „Vraćanje“

Favorites

Koga smeštamo u favorite u telefonu? Obično decu, naravno, supružnike, roditelje. Možda i najboljeg prijatelja. Uglavnom, tu su oni naši najdraži. Da su nam blizu, na jedan dodir ekrana. Koliko je ta blizina danas realna? Uglavnom se svi nešto bunimo i kudimo te nove tehnoligije, pametne telefone, internet… a svi ih koristimo. Takav je životНаставите читати „Favorites“

Zahladjenje

Stiglo je i zahladjenje. U meteorološkom smislu, a nadam se da će se i druge stvari malo ohladiti. Ovo leto je baš bilo intenzivno! Po vrućini i po dogadjajima. Meni možda naj toplije u životu, u svakom pogledu. Ne u baš finom nego onako- paklenom. Možda zato što nisam išla na more. Ja obožavam more!Наставите читати „Zahladjenje“