Uncategorized – Страна 4

Nedelja

Nije mi mnogo važno koji je dan. Ne radim nešto mnogo danima pa da jedva čekam vikend. Ali volim vikend. Zato što je mirnije. Manje je ljudi na ulici, manje kola, tišina je, nema ni školaraca. Volim i ja da iskuliram nedeljom. Ostavim nenamešten krevet, razvlačim dan… Kad imamo porodicu nedelja znači nešto više. TadaНаставите читати „Nedelja“

Senses

Koliko god da nam život donese lepog, ružnog, tužnog ili divnog kao da nas emocije prevrću i prazne. Pomislila bih da posle intenzivnih emocija malo ogrubimo, pa nam treba malo više da bi nas nešto pogodilo sledeći put. Medjutim, bar u mom slučaju to nije tako. Ja se raspadoh! Gledam film- rasplačem se, vidim decuНаставите читати „Senses“

Zima,zima…

Još jedna zima. Dodje. Nisam ranije ni primećivala godišnja doba, godine su prolazile a ništa nisam primećivala. Da leto i more, da zimu i zimovanje, Novu godinu i sinov rodjendan. Ali ne više od toga. Nisam ozbiljno primećivala promene. Sada ih primećujem, i osećam. Možda je tako zbog godina, ili zdravlja? Nisam sigurna ni daНаставите читати „Zima,zima…“

Kafica

Koliko su nam rituali važni? Dok je sve u redu i dok funkcionišemo koliko- toliko normalno, to je sve onako uz put, i ne primetimo. Ali kad se pogubimo u životu, kada nam postane teško da živimo, i da dišemo onda nas rituali spašavaju. To vreme kada kao pijemo kafu i čitamo novosti. Kada šetamoНаставите читати „Kafica“

Nova?

Kraj je godine. Još malo. Kažu to je najdepresivniji period. Razmišljamo o tome šta smo postigli, šta smo izgubili, gde smo sa našim željama… Jeste nekako tužno. Naravno ne svima! Samo nama samima, ostavljenima i odbačenima. Ne sažaljevam se, ne, ali je trenutno tako. Neko dno doživi ranije, neko kasnije. Pa dobro, ako je sadНаставите читати „Nova?“

Jutra

Obično me budi moj pas. I njoj se svašta poremetilo kao i meni u poslednjih godinu dana, pa se budi u cik zore, pre sedam sati svako jutro. A ja? Pa je se probudim ranije. Probudi me briga, tuga, nemir. Nemam nesanice, umem da se opustim i zaspim. Ali se rano budim. Tada mi svaštaНаставите читати „Jutra“

Bubamara

Dodje mi juče bubamara. Onako na otvoren prozor, da vidi kako su moje čuvarkuće. Pa je letela s jedne na drugu, neko vreme. Bilo mi je baš prijatno da je gledam, kao da sam i sama sa njom i da tražim i ispitujem. Prihvatila sam neke nove smernice. Neke smernice koje današnji mladi prihvataju iНаставите читати „Bubamara“

Početak ili kraj

Nema me neko vreme. Ne znam gde sam bila. Malo u snu, malo tugovala, malo učila, malo radila… Pomogla sam jednoj divnoj ženi da se porodi! Rodila je divnu devojčicu! Sama, potpuno prirodno, onako kako bi svaka žena trebala da rodi. Da oseti svoju moć, da se poveže sa prirodom, sa iskonskom ženom u sebi…Наставите читати „Početak ili kraj“

Sunčani oktobar

Kažu da nikada nije ilo ovako toplo i krajem oktobra. Stvarno su temperature nenormalne! Ujutru oko deset, preko dana i do trideset… A ja nekako jedva čekam da zahladni. Mislila sam da to nikad neću poželeti. Ipak ja najviše volim leto i toplotu. Ali ovaj put… kao da mi treba pauza, prirodno povlačenje i mir.Наставите читати „Sunčani oktobar“

Strah

Ja sam jedna hrabra žena. Šta to znači? To znači da se ne bojim grmjavine, miša ili bubašvabe. To znači da se ne bojim da probam nešto novo, da upoznam drugačiju kulturu, da probam drugačiju hranu. Ne bojim se budućnosti, starosti, imanja ili nemanja. To je za mene hrabrost. Medjutim, moram priznati, u poslednje vremeНаставите читати „Strah“