Jeste, zabušavam. Nisam sigurna na koju ću stranu. Volim da pišem, a pojima nemam da li to vredi išta nekome… volim i da pričam… sa nekim ljudima i sa mojim psom. Volim da šetam u prirodi, da plivam u moru, da vozim, da pevam. Volim da ne radim ništa. Da blejim. Da pijem smuti iНаставите читати „Zabušavanje!“
Архиве категорија: Uncategorized
Gde smo, ko smo?
Ko smo posle korone? Nije još gotovo, ali se polako smiruje, u stvari smo se navikli. Sećam se prvih slika iz Kine, ljudi sa maskama na ulicama. To mi je bilo tako strano i mislila sam da to nikada kod nas neće biti. Ali, dodje i kod nas. Distanciranje, zatvaranje, strah. Ali i navika, paНаставите читати „Gde smo, ko smo?“
2020
Šta bi drugo nego sem svetske teme moglo biti zanimljivo u ovim danima? Sve je postalo nebitno, sve je nevažno pred strahom od virusa, pred strahom od smrti. Sada, čovečanstvo se deli na dve strane. Jedni koji se smrti plaše i drugi koji prihvataju. Ja sam u ovoj drugoj grupi. Odavno sam shvatila da samНаставите читати „2020“
Planeta zna šta radi
Možda je moje mišljenje nebitno. Jeste nebitno. Ali ja, kao pojedinac osećam potrebu da kažem šta mislim- ne šta mislim već u šta verujem. A ostali… zavere, namerno ili ne u stvari nije važno. Korona je tu. Pisala sam skoro o zagadjenju planete i šta ja mislim o tome. Ukratko, mislim da mi nećemo uništitiНаставите читати „Planeta zna šta radi“
Virus ili bombardovanje?
Stigao nam virus! Čekamo proleće, a sa njim dodje nam korona. Neki kažu grip, neki kažu opasnije od gripa… novo je, pa je strah opavdan. Podseća me na vremo kada smo bili bombardovani. Kupovala se hrana, praznije ulice, nije se radilo… Setila sam se nekog svog teksta dok je bilo bombardovanje, nekako sličan opšti utisak,Наставите читати „Virus ili bombardovanje?“
Evo nam ga sunce
Koliko je sunce važno! Ne znam da li svima, ali ja se osećam potpuno drugačije kada je sunčano. Lakše, opuštenije, smirenije. Nove ideje dolaze, problemi blede… Nešto mi se piše danas, pa verujem da će ovo biti bezveze, ali nema veze! Primetila sam, lakše napišem nešto kad sam u nekom lošem raspoloženju, što je iНаставите читати „Evo nam ga sunce“
Očekivanja
Svi nešto očekujemo u životu. Od sebe i od drugih. Čak previše. Kad razmisliš, sve što radiš povlači neka očekivanja. Očekuješ od roditelja, od prijatelja… od partnera, rodbine… kolege, profesora… Šta ste očekivali kad ste bili dete? Bicikl? Lutku? Putovanje? Očekivali ste ljubav roditelja, igranje sa drugovima… Pa u školi, očekivali smo dobru ocenu, zvonoНаставите читати „Očekivanja“
Biće opet proleće
Ovo sam ukrala od Loona.loo Danas su Zadušnice. Setim se svojih… Nisam imala sreće da neko od starijih ostane živ. Da bude malo više uz mene. Deda i baba su umrli odavno. Deda kada sam imala oko dvadeset, a bio mi je sve. I mama i tata i zaštitnik i učitelj. Jako mudar i pravedan.Наставите читати „Biće opet proleće“
Šta dajemo drugima?
Šta je u našem životu naše? Šta je tu da prenesemo drugima, šta je tu samo za nas i naš razvoj? Pročitala sam negde, : “ Keep your shadows in front of you. They can only take you from behind.“ Mislim da je Jung ovo rekao. Čije su to senke? Naše su sve senke kojeНаставите читати „Šta dajemo drugima?“
Uhodjenje
Nikad nisam obraćala pažnju na svoju privatnost. Mislim na privatnost na mrežama, fejs otvoren uvek, šifre mejlova i računa uvek iste… Čipovana lična karta. Moje razmišljanje je bilo: Ja nemam šta da krijem, ne postavljam ništa što nekoga vredja, nemam problem da ono što postavim bilo ko podeli ili vidi. Živim jednostavno i puštam drugeНаставите читати „Uhodjenje“
Goca Mango 