Uncategorized – Страна 3

XZY

Dodje nekad do kraja. Dodje do ivice. Bude nekad tesko, a nekada jedva čekamo da se završi. Neke krajeve ne očekujemo, neke krajeve nestrpljivo dočekujemo. Život je ciklus početaka i krajeva, sve teče, sve počinje i sve se završava. I dan, i sreća, i nesreća, i posao, i ljubav, i mržnja, i život. Ciklusi suНаставите читати „XZY“

Pada kiša napolju…

Pesma Crvene Jabuke. Preslatka i uvek je se setim kad sam sa malim detetom, pa je pevam dok kiša pada. Muzika jako utiče na stanje, na raspoloženje. Uvek sam pevala, i volela muziku. I klasičnu, i horsku, i rok i pop… i ove nove kojima ne znam baš ime. Divno je kad te muzika pogodi,Наставите читати „Pada kiša napolju…“

Stiže li nam proleće?

Ne volim zimu. Ne volim hladno. U stvari, ne volm sve one slojeve odeće koje moram da stavim na sebe da bi izasla napolje. I opet bude hladno! To je verovatno i logično, ja sam letnje dete, pa se ne snalazim sa zimom. Znam da ima ljudi koji vole zimu ( verujte, ima ih ),Наставите читати „Stiže li nam proleće?“

Hi!

Thinking about starting to write in english. Maybe I`ll „hear“ better. Kako živite? Kako čuvate svoj dan, svoj mir i energiju? Kako se obnavljate? Hranom? Vežbom? Spavanjem? Razgovorom? Šta god da je u pitanju dobro je to prepoznati. Da pomognemo sebi, a i onima oko sebe, polovni ne valjamo nikome. Zato je dobro znati štaНаставите читати „Hi!“

Anonimno ili javno?

Gde smo sa poverenjem? Sa iskrenošču i otvorenošču? Kakvi porivi pokreću ljude na prepričavanje, na pokazivanje prstom, na osudjivanje, na kritiku? Ako ne mogu da pomognem, neću ti odmoći. Tako živim, i naivno mislim da i drugi tako žive. Naivno jel da? Nema veze, ja sam ja, a drugi su drugi, svako kroji svoju kapu,Наставите читати „Anonimno ili javno?“

Kriterijumi

Svako od nas ima svoje kriterijume. Kriterijume sreće, lepote, bogatstva… Sve to zavisi od onoga što smo naučili u toku života. Od detinjstva pa do danas. Svaki dan i svako novo iskustvo nas oblikuje i pravi od nas ono sto smo i što ćemo biti. Te razlike nas privlače jedno drugima a isto tako nasНаставите читати „Kriterijumi“

Samoća

Tesko je biti sam. Ja nikada nisam bila sama, nikada nisam živela sama. Detinjstvo sa roditeljima i bratom, onda rana udaja i rodjenje sina. Do pre par godina sam živela zajedno sa mužem, sinom i psom. Sad sam sa psom. Hm, u stvari i nisam sama. U stvari imam sve sto mi treba. Imam oНаставите читати „Samoća“

Why don`t we rewrite the stars?

Jedan divan film i jedna prelepa pesma. Hajmo svi, svi koji smo u nekim nezavidnim situacijama, mi koji tugujemo, oni koji pate, boluju… promenimo ono što nam je zapisano u zvezdama! Sve se može! Zamisli i oseti. Voli! Voli sebe, i sve oko sebe, i ceo svet. Od toga nikad ne odustaj, koliko god biloНаставите читати „Why don`t we rewrite the stars?“

I !!! Božić!!!

Kakvo doba godine! Trošenje, razmišljanje o drugima, neka čarolija… Jeste, lepo je, sećam se. Divno je većini koja je sa svojim porodicama, srećna u iščekivanju. I ja sam uživala u praznicima! Imali smo veliku divnu veštačku jelku. Prvih par godina porodičnog života imali smo jelku sa busenom. Tako sam želela da jelka bude živa, daНаставите читати „I !!! Božić!!!“

Gde sam?

Kako izgleda sreća? Kako izgleda zadoviljstvo? Zaboravljam… Osetim na par trenutaka dok me moj pas gleda sa ljubavlju i iskrenošču sa kakvom to samo pas ume. Kad stavi glavu na moju butinu ili kad samo zuri u mene. Ja sam njen svet. I ona je moj. Prodje još jedna nedelja. Mlitava, spora… Jos jedan danНаставите читати „Gde sam?“