Šta je u našem životu naše? Šta je tu da prenesemo drugima, šta je tu samo za nas i naš razvoj?
Pročitala sam negde, : “ Keep your shadows in front of you. They can only take you from behind.“ Mislim da je Jung ovo rekao.
Čije su to senke? Naše su sve senke koje nas snadju. Nije niko zaslužan, nije niko kriv… svako svoje senke nosi. Razlika je u tome kako i gde ih nosimo. Duboko u sebi, zatrpavajući ih materjalnim stvarima, hranom, seksom, radom… ili ih vidimo, puštamo na svetlost , mirimo se sa njima i pretvaramo ih u svetlost i snagu i energiju. Ne može to svako, i to je u redu.
Šta god da je naša misija u životu, a ja verujem da nismo rodjeni i ne živimo samo da bi jeli i pili i umrli, osetimo strast i osetimo sreću i blagoslov kada radimo ono za šta smo tu. Onaj trenutak kada svet stane, i kad nas preplavi neopisivo zadovoljstvo. I to je obično povezano sa nekom radnjom u kojoj pomažemo drugima. Nadam se da ste imali taj osećaj. Ili ono, kada radimo nešto što nas toliko okupira da ne primetimo da prodju sati, kad nam je osećaj da je prošlo samo petnaest minuta… kažu tada je našem telu zaista prošlo samo petnaest minuta, ostarili smo samo petnaest minuta, iako je prošlo možda par sati. Tako mozak funkcioniše. I tako su oni koji se bave poslom koji vole, poslom koji je njihova strast mladji, i fizički a i psihički.
Ja sam svoju strast pronašla. Možda i dve! I moram biti srećna zbog toga! Znam da, nažalost malo ljudi sledi svoju strast, malo ljudi se usudi, malo ljudi prepozna…
Koliko god se stvari komplikuju, koliko god se neko buni, podmeće nogu, pokušava da vas odvoji i skrene vas sa vašeg puta budite sigurniji da je to baš to! Izazovi su tu da nas ubede, da stvarno shvatimo zašto smo ovde.
Pa makar i na kratko, pronadjite svoju strast. Kako to izgleda? Recimo, kad ste u crkvi, pa osetite strahopoštovanje, i osetite mir, istinski mir iznutra, osećaj da je sve na svom mestu, osećaj da je sve u redu, da je sve u ravnoteži, i na nebu i na zemlji i u nama i u svim ljudima. Ili, trenuci dok meditiramo, ono prijatno odvajanje od svega što nas okružuje, što nam čisti um. Ja imam te trenutke dok držim čas joge. Što nas je više na času ja lakše udjem u tu energiju, i samo se prepustim, dozvolim da čas vode oni koji su tu, ja sam samo prenosilac, nista ja tu ne radim. Ja sam tu da malo pomognem, ispravim i bodrim… i takav čas meni prodje za petnaest minuta… to mene ispunjava, to je ono zbog čega sam ja ovde. I, makar promenila nekome trenutak ili samo taj sat koji su na času, meni je to dovoljno, ja sam prezadovoljna i zahvalna na toj prilici, da bar malo pomognem.
Možete da shvatite koja je vaša strast na još jedan način! Kada pričate o nečemu, a osetite uzbudjenost, kao da vam pritisak malo poskoči, kada mozak prestane da razmišlja o svemu drugom, i sav fokus je na toj temi. Meni je neko jednom rekao, ja kao da se svadjam kad pričam o tome. Da, uzbudim se i pretvorim se u to! Ne mislim na izazvane situacije, i na prepričavanje dogadjaja koji su nas na neki način pogodili, već na temu koja nas uvek i iznova inspiriše i podstiče da idemo dalje.
O mojoj drugoj strasti neki drugi dan.
A vi? Trk u potragu za svojom strašću!
Volim Vas!
ManGoo
Goca Mango 