Neki ljudi su mirni, povučeni. Neki ne žele ili ne umeju da se probijaju za sebe ili svoje. Neki neće. To je u čoveku, i ja to razumem. Opet, sa druge strane, ima i onih koji su jako sposobni, jako prodorni i hvataju svaku priliku za napredak, uspeh, poznanstvo.
Bila sam jaka. I sad sam jaka. Mislim da to ne može da se promeni, može da se zaboravi, da se uplaši… Posmatram sebe ovih poslednjih meseci, odkako mi se život potpuno okrenuo. A i poslednjih godina. Promenila sam se u tom prodornom smislu. Povukla se i polako gubila volju za bilo čim. Jesam imala zdravstvenih problema, jeste me to držalo u kući, jesam bila nezadovoljna kao čovek i kao žena. Bez neke motivacije, bez izazova, stagniramo i propadamo. Svi.
Sa nepunih trideset godina sam otvorila štampariju. Sa suprugom, On je bio spoljni momak, donosio poslove. Ja sam bila u štampariji, u banci, kod knjigovodje, kod mušterija. Ja sam radla noću, ja sam bila sa radnicima i majstorima. Ja sam plaćala račune, sve sam radila. Primala i otpuštala radnike, borila se sa inspekcijama… I bila sam ok! Bila sam uspešna žena u svetu štampe. Svaki problem je bio rešen, svaki posao završen. Tako je bilo i novca, kupio se stan, auto, lepo smo živeli.
Ali nisam o tome htela da govorim. Razmišljam o sebi u tom periodu. Sve sam uspevala! Svaki problem da rešim, sa svakim da se dogovorim. Bila sam prodorna, jasna i glasna u svojim zahtevima, i to sam očekivala i od svojih saradnika. Nikada nisam tražila vezu ne za šta. Ja sa svojim samopouzdanjem i pre svega iskrenošću nisam nigde imala problem.
Sečam se da, kada sam isplatila auto koji sam bila uzela na lizing, uporno su mi tražili još neke pare da im uplatim. To je bilo ono vreme kada su se pojavile firme za potraživanje tudjih dugova. Jesam ja nekoliko rata po nekad preskočila, par puta zakasnila da uplatim ratu, ali sve u svemu na vreme sve isplatila. Medjutim, ta firma traži svoje, za to što su me zvali par puta i kao neka kazna – naknada za kašnjenje. Sećam se da sam došla do direktora te firme ( uvek tražite odgovornog, onaj što se javlja na telefon ništa ne može da promeni, sa njim samo gubite vreme, on nema nikakva ovlašćenja ) i da sam imala jako lep i konstruktivan razgovor sa njim. Lepo sam mu objasnila da ja sa njegovom firmom nemam ništa, da ja sa njima nikakav ugovor nisam potpisala, da ja nikada od njih ništa dobila ili uzela nisam. Prema tome- ja njima ništa ne dugujem. I složio se čovek sa mnom, i sva ta njihova potraživanja povukao. Nisam im platila ništa!
E o takvoj ja osobi pričam. Rečima i argumentima se sve može!
A gde sam danas? Bez podrške nema ničega. Jako je važno pružati podršku. Ljudima treba potvrda da rade dobru stvar. Zato je toliko organizacija za podržavanje ovih ili onih, ovog ili onog. Kada nekom kažete da je nešto dobro uradio dajete mu vetar u ledja, samopouzdanje i snagu da nastavi dalje. Zato deci govorimo bravo za sve sto urade, koliko god to malo bilo! A zašto onda to ne radimo kad odrastemo? Jesmo li ljubomorni na druge i njihov uspeh? Jesmo li suviše okrenuti sebi pa ne primećujemo tudje uspehe? Možda nam je neprijatno? Ili samo mislimo da to ne treba da radimo.
Mi smo društvena bića. I jako nam je potrebna podrška. Jako nam je potrebna reč da nas ohrabri i potvrdi nam da smo na pravom putu.
Ja nisam bila podržavana. Čak naprotiv, nipodaštavan je svaki moj uspeh, pogotovo sada. Sve što sam radila kao da nisam, i to je bolelo. Kada tebi najbliži, ne ceni tvoj uspeh, ne ceni zato što misli da to umanjuje njegov uspeh. A to nikako ne može da bude tako! Uspeh vuče uspeh! Odlično je da ga ima na obe strane zato što je tad mnogo jači. Ali ne shvata to svako.
Pokušavam da se vratim u to stanje, stanje sigurnosti i samopouzdanja koje sam nekad imala. Nisam ja sada potpuno bez njega, ali imam neku zadršku, kao da me plaši nešto, kao da mogu nešto da izgubim… a više ništa da izgubim ne mogu.
Šta su lajkovi na društvenim mrežama? Pa upravo to! Potvrda da smo nešto dobro uradili. Zato je ljudima- nekima, mnogo važno da imaju što više lajkova. I to je u redu! To ispunjava tu potrebu za podrškom i odobravanjem, za divljenjem …
Najjača i najzdravija podrška je od naših najbližih, i od ljudi koje poznajemo. Podržite, pohvalite, zagrlite… Za sitnicu, i za krupnu stvar bez razlike. Zalijte dušu onih koje volite. Podržite i nepoznate, tek koliko znači pohvala od nepoznate osobe! Može ceo dan da vam ulepša. Ima ona lepa reklamica sa onom porukicom koja ide od deteta do deteta. Ne trebaju nam pisane poruke! Recite šta mislite pa ćete se i vi osećati mnogo bolje i lepše i vrednije.
Hvala što ste odvojili vreme da pročitate moja razmišljanja i moje doživljaje! Budite jaki snalažljivi i pravedni.
Neko to od gore vidi sve.
Volim Vas
ManGoo
Goca Mango 